Od Dietrich Klinghart, MD, Ph.D.,Seattle, Washington, USA

Teški metali i hronične bolesti

vaj članak je srpski prevod jednog predavanja, koje je autor održao u februaru 2000. na Enderlein-konferenciji, koja se svake godine održava u Scottsdale , Arizona/USA. Za vreme zadnje faze Rimskog carstva, vladajuća aristokratija uživala je privilegiju, da pije iz olovnih posuda, i mnoge vodovodne cevi su takodje bile od olova. Trajalo je nekoliko stoleća, dok lekari nisu uspostavili vezu izmedju duševnih bolesti- od kojih su uglavnom aristokrati bili pogodjeni – i zatrovanja pijaće vode sa olovom.

U 17-om veku je upotreba žive bila na prvom mestu za lečenje akutnih kao i hroničnih zaraznih bolesti. I opet su prošle decenije, dok neurotoksične i imunosupresivne posledice olova nisu bile dobro dokumentovane u medicinskom stručnom svetu.

Iz vremena W.A.Mocarta, koji je za vreme lečenja od sifilisa i sam umro od trovanja živom, bio je svaki patolog u Beču upoznat sa sivom obojenošću organa, preminulih od trovanja olovom, kao i drugim destruktivnim promenama prouzrokovanih olovom.

U slučaju žive je terapijska dilema potpuno jasna: Živa se može koristiti u lečenju infektivnih bolesti, ali prouzrokuje i sama – slično kao i hemoterapija – jednu drugu vrstu bolesti , koja može da usmrti pacijenta. To isto važi i za većinu drugih metala: male doze mogu kratkoročno imati terapijski efekat u pravcu životnog produženja, ali oni mogu takodje da izazovu svoje sopstvene bolesti. Većina metala ukazuje veoma usku terapijsku širinu, pre nego što njihovo neurotoksično , i u nekim slučajevima karcinogeno dejstvo, njihovu korisnost prevazidju.

Toksični metali mogu delovati fungicidno i baktericidno, pa čak i protiv virusa, medjutim mnogi parazitni mikroorganizmi imaju sposobnost da se vremenom na neki način prilagode sredini toksičnih metala, koji naučnike začudjuje i sigurno prevazilazi sposobnosti ćelija viših organizama , kao npr. čoveka , da se na sličan način prilagodjavaju.

Zbog toga situacija izgleda drugačije gledano na duge staze: ćelije u telu se oštećuju dejstvom toksičnih metala, dok parazitski mikroorganizmi mogu u okolini ovih metala uspešno da se razmnožavaju. Istraživanja Ludviga, Voll i drugih u Nemačkoj, Omura i mene u SAD-u su pokazala, da takvi mikroorganizmi teže da se nasele u onim delovima organizma koja imaju najveći udeo toksičnih metala u telu. Imune ćelije su u tim delovima tela oslabljene i pružaju nedovoljnu zaštitu protiv mikroba, koje se nesmetano razmnožavaju. Zubi, vilične kosti, Peyer-ove ploče u zidu creva, vezivno tkivo i autonomni ganglioni su uobičajena mesta akumulacije metala- mesta na kojima se ti mikroorganizmi uspešno razmnožavaju. Pored toga se u ovim predelima mogu naći suženi krvni sudovi, kojima se nedovoljno doprema krv, hranljive supstance, kiseonik, čime se podstiče rast anaerobnih klica, gljiva i virusa.

Sam spisak simptoma koji se javljaju kod trovanja olova, koji je objavljen od strane DAMS (dental amalgam support group) , uključuje praktično svaku bolest poznatu kod čoveka: najpoznatiji su hronični umor, depresija kao i bolovi u zglobovima. Ukratko rečeno: Olovo može svaku poznatu bolest da oponaša, prouzrokuje ili doprinese njenom razvitku.

Moderna medicina je u toku poslednjih godina pronalaskom i upotrebom PCR testa ( PCR= Polymerase Chain Reaction) učinila veliki napredak. Praktično svaka bolest, koja je bila istražena, nastaje verovatno potpuno ili delimično kroz neku infekciju.
Jedno istraživanje po nalogu VA-uprave (obljavljeno u JADA u aprilu 1998) na 10 000 američkih veterana je pokazalo, da je većina koronarnih srčanih bolesti zaista započelo zapaljenjem endotela, koje je u većini slučajeva prouzroukovano parazitnim mikroorganizmima koji su potekli iz usne šupljine.
Jedna druga studija je pokazala, da Chlamydia trachomatis prouzrokuje ili doprinosi nastanku 70% sindroma vezanih za zube,usnu šupljinu i vilicu kod žena.
Juvenilni Diabetes (D. mellitus Tipp I ) nastaje ili kroz infekciju citomegalovirusom ili nekim drugim virusom grippe. I tako dalje i dalje….

Nije li Günther Enderlein došao u osnovi do istog zaključka pre 60 godina? Šta je trajalo toliko dugo? Kao i Bechamp i drugi, pronašao je, da se infekcije u telu ne mogu proširiti ukoliko isprva ne dodje do promene sredine (ambijenta).
Umesto da gledamo na ph-vrednost, na osmolalitet ( brzo formiranje osmose i molekula: molarna koncentracija svih postojećih osmotski aktivnih čestica u rastvoru, izraženo u jedinicama težine) i na druge faktore, predlažem da akumulacije toksičnih metala dijagnostifikujemo zajedno sa patazitnim mikroorganizmima i da sa odgovarajućom terapijom lečimo. Sve dok su kompartimentirani toksični metali prisutni u telu, imaju parazitni mikroorganizmi tvrdjavu, koju niti sa antibioticima, sredstvom po Enderleinu , ozonskom terapijom, UV-zračenjem ili sa nekom drugom terapijskom metodom može biti uništena.

Nije jednostavno, ustanoviti depoe metala u pojedinim delovima organizma na živom , pacijentu, kako se većina naučnih testova temelji na uzimanju uzoraka tkiva, koja se zatim gledaju ispod mikroskopa, stetoskopa ili se istražuju nekom drugom laboratorijskom metodom.

Najelegantnije,pogodno i jednostavno je naučiti fenomen rezonancije izmedju identičnih supstanci Dr.Yoshiaki Omure : isto kao i njegov bi-digitalni O-Ring test kao i autonomna regulaciona dijagnostika (RD) su proširenja normalnog fizikalnog pregleda, koja bez ikog instrumenta mogu da se sprovedu. Fenomen rezonancije je veoma pouzdana dijagnostička metoda i ona omogućava, ne samo da zaključimo gde se u telu i koji metal nakupio, nego i ukazuje, koji agens za detoksikaciju je najpogodniji, da ukloni toksični metal iz odgovarajućeg dela tela.

Najčešce nadjeni metali su:
živa, olovo, aluminijum i kadmijum.

Od agenasa za detoksikaciju se sledeći najčesće koriste: DMPS, DMSA, Captomer, D-penicilamin, i.v. Vitamin C, i.v. Glutation, Pleo-Chelate, DL-Methionin (Redoxal), dugolančane aminokiseline, Clorella pyrenoidosa, Chitosan, aktivni ugalj, Koriander i stavelj.
Ja lično nisam razvio biohemijske puteve, koji uključuju elektro mobilizaciju (sa Elektro-Blocom), mobilizaciju kroz živinu lampu koja radi na paru i drugo.

Dakle, metoda kojom ćemo lečiti bolest mora sledeće stavke da uzme u obzir:

dijagnoza mesta akumulacije toksičnih metala.

dijagnoza tačne vrste metala.

odredjivanje najpogodnijeg i najmanje štetnog agensa za detoksikaciju

odredjivanje drugih sinergističnih metoda ( npr. lekovi za podršku bubrega, lekovi za zaštitu krvi kao npr. beli luk ili vitamin E, sredstva koja pokreću fekalnu apsorbciju i ekskreciju žive, fizička aktivnost,, limfina drenaža itd.)

dijagnoza sekundarne infekcije

odredjivanje odgovarajuće antibiotske terapije, (antimikotike, virostatike, Enderlein-sretstva, terapija ozonom itd.).

oprezna opservacija pacijenta od jednog tretmana do drugog tretmana, kako bi se moglo reagovati na neželjene efekte, obično prouzrokovane začepljenim odvodnim putevima (drenaža,drenaža,drenaža).

ovakvim postupkom se poboljšava stanje mnogih hroničnih pacijenata, koji pre toga nisu davali odgovor na terapiju, ili dolazi do potpunog oporavka.

3D representation of a molecule

Do sada formulisane misli ne daju odgovor na jedno osnovno pitanje:

Zašto se kod nekih pacijenata koji su izloženi živi, ona nakuplja u hipotalamusu ( razvijaju bezbroj hormonskih poremećaja), u limbickom sistemu (depresija) , drugima u nadbubrezima (umor), u dugim kostima (osteoporoza, leukemija), nekima u karlici ( intersticijalni cistitis), u autonomnim i senzornim ganglijama ( hronični bolni sindrom) , nekima u vezivu (sklerodermija, lupus), nekima u kranijalnim nervima u lobanji, (tinitus,katarakta, ZMK-problemi, hipoosmija, anosmia), nekome u mišićima (fibromialgija).

Immune cells are, in these places, weakened, while microorganisms proliferate

Kao što bi se predpostavilo, mogu mnogi razlozi da budu značajni:

Ranije fizičke traume kao npr: zatvorena povreda glave, čini mozak osetljivim za nakupjanje olova, aluminijuma i žive.

Alergije na hranu: često prouzrokuju blaži oblik encefalitisa ili artritisa, i na taj način ove areale čine ciljnim mestima za toksična nakupljanja.

Geopatski štres: pronašli smo značajan broj pacijenata, koji spavaju u blizini elktričnih provodnika, aparata ili iznad podvodnih voda. Metali se onda skupljaju u telesnim organima, koji su najviše opterećeni.

Ožiljci i druga polja sa smetnjama: Ožiljci mogu da odašilju abnormalne električne signale, koji remete funkciju autonomnog nervog sistema (ANS). Ovi impulsi prouzrokuju zone sa suženjima krvnih sudova kao i nedovoljnom prokrvljenošću, koja iznova dovode do nastanka predela gde se pojačano sakupljaju metali.

Strukturne abnormalnosti: ZMK-problemi i uranio-sakralne disfunkcije su često uzrok smanjenje protoka krvi i limfne drenaže u pogodjenim predelima tela.

Biohemijski deficiti: Kada pacijent ima hronični nedostatak cinka, prostata, koja ima veliki obrt cinka, počinje da nakuplja drugo razredne metale kao npr. živu i olovo.

Otrovi iz okoline: ( rastvori, pesticidi, sredstvo za zaštitu drveta itd.) : ovi agensi imaju sinergistički efekat sa većinom toksičnih metala. Metali se obično nakupljaju u delovima tela koji su pre toga oštećeni nekom hemikalijom.

Nerešene psiho-emocionalne traume i nerešeni problemi u porodičnom sistemu.

Poslednja stavka je daleko najprostranjenija,ona odredjuje gde će koji metal u telu da se nakupi i koji infektivni agens će se proširiti u odgovarajući deo tela. Ova stava je od većine bila podcenjena, jer je nedostajalo na odgovarajućim, brzim i preciznim terapeutskim intervencijama.

Ja sam razvio jednu vrstu Bio-Feedback-Psychoterapije, zvanom Psyho-kinesologija (PK).

Osnovu ovog postupka čini “dijalog sa podsvešću”. Svaki način Bio-Feedback-tehnike se može upotrebiti kako bi se dobili odgovori i kako bi se ušlo u dijalog (mišićni test, EAV, EEG-Biofeedback itd.)

Tehnika cilja na:
1) Otkrivanje nerešenih traumatskih dogadjaja iz prošlosti
2) Obrada materijala na način koji će delovati terapijski kako za pacijenta, tako i za njegovu porodicu.

The hypothalamus plays a major
role in the endocrine system

Sadržaj ove metode se nalazi u skriptama PK I i PK II, video snimcima izdavačke kuće Bauer, Freiburg i od strane INK (PK seminari).

Još jednom - pacijenti koji nisu u ranijim pokušajima terapije sa odgovarajućim sredstvom po Enderleinu odgovarali na terapiju , reagovali su dramatično kada su prvobitno lečeni PK-om, čime se emocijonalni material oslobadja i uklanjaju dosadašnja pogrešna ubedjenja, kao i mogućnost izlečenja izmedju živih i mrtvih članova porodice. Zaista se pomera svaki biohemijski parametar , uključujući mere kao što su ph-vrednost vezivnog tkiva i krvi, osmolalitet, provodljivost, ali i hormonski status, mineralni status ka normalnim vrednostima nakon uspešne PK terapije. Rezultati su najčešće dugotrajni.

Model bolesti koji se sa ove tačke gledišta razotkriva , izgleda kao sledeće:

Simptom

Hronična infekcija

Otrovni metali

Nerešene psihičke i emocionalne traume

All the levels of the illness need
to be taken in account

Simptom predstavlja ono što se vidi ili pokazuje i u većini slučajeva predstavlja razlog pacijentovog obraćanja lekaru. U okviru toga se veoma često susrećemo sa hroničnom infekcijom. U okviru infekcije pronalazimo promenjen milje (sredinu), najčešće zbog prisustva toksičnih metala. U pozadini toksičnog metala možemo da zaključimo razlog, zbog čega je on uopšte prisutan (isključujemo potrebnu expoziciju koja se podrazumeva), zbog čega se nakupio na odredjenom mestu, i zbog čega baš taj odredjeni ili neki drugi metal. Sve ovo se stvara i sprovodi kroz podsvest i odredjeno je načinom, težinom i vremenom dogadjanja nerešive psiho-emocionalne traume ili materijala.

Terapija tada izgleda na ovakav način:
1) Pomozi pacijentu da se reši emocionalnih blokada.
2) Daj mu odgovarajuće sredstvo po Enderleinu.
3) Odredi mu najpogodnije sredstvo za detoksikaciju .

Kada sledimo ovaj put, obično su dovoljna najvažnija Enderlein sredstva, da bi se pacijent lečio na putu od hronične bolesti do ugodnog stanja.

Ovo je lista za podsećanje:
Notekehl, Pefrakehl, Fortakehl, Quentakehl kod akutnih bolesti.
Utilin, Utilin S, Recarcin, arthrokehlan A, sanukehl cand, albicansa kod hroničnih bolesti.

U uobičajenom slučaju testirati ili Nigersan ili Mucokehl za dugoročnu terapiju brzo nakon početka terapije.

Sa ovim postupkom postaju druge komplikovane, invazivne i celovite procedure nepotrebne. Na mestu gde sredstvo po Enderleinu izgleda nedovoljno, ono ipak deluje jako, efektivno i može se proreći njegovo dejstvo.
Broj lekova koji su lekaru u svojoj praksi potrebni je minimalan. Vreme trajanja terapije je smanjeno a i uspeh je izvanredan.